home · article

Сјањжењчжан Ча

Xiānrénzhǎng chá · 仙人掌茶

Сјањжењчжан Ча (仙人掌茶, xiānrénzhǎng chá — „Чај-Длан бесмртника“) — једини чај у историји који је лично именовао велики песник Ли Бо (李白, Lǐ Bái, 701–762). Настао је 760. године у будистичком манастиру Јићењенси (玉泉寺, „Нефритово врело“) у провинцији Хубеј, а створио га је монах Џунгфу (中孚禅师, Zhōngfú Chánshī) — Ли Боов нећак из клана Ли. Чај је добио своје име и бесмртност захваљујући песми коју је Ли Бо написао у Нанкингу након дегустације: песник га је прозвао „Длан бесмртника“ због равног облика који подсећа на отворен длан. Ово је један од ретких кинеских зелених чајева произведених пареном технологијом (蒸青, zhēngqīng) — древним методом фиксације паром наслеђеним из династије Танг, који је у већини кинеских регија одавно замењен печењем.

1. Класификација и Порекло:

Врста: Зелени чај (неферментисан). Припада пареним зеленим чајевима (蒸青绿茶, zhēngqīng lǜchá) — фиксација фермената се обавља паром, не печењем у котлу. По облику — раван, „дланаст“ (掌形, zhǎngxíng).
Категорија: Производ са националном заштитом географске ознаке (国家地理标志保护产品, 2015. г.). У 2014. години технологија производње уврштена је у Регистар нематеријалног културног наслеђа НР Кине (国家级非物质文化遗产). 1985. — „Златни куп“ провинције Хубеј (湖北省”金杯奖”). Историјски „гунгча“ (贡茶) из доба Минг и Ћинг.
Порекло: Кина, провинција Хубеј (湖北, Húběi), град Дангјанг (当阳市, Dāngyáng Shì). Зона географске ознаке — цео градски округ Дангјанг. Срце тероара — јужна падина планине Јићењеншан (玉泉山, Yùquán Shān), подручје будистичког манастира Јићењенси и суседна села (玉泉村, 百宝寨村), непосредно уз чувени Бисерни извор (珍珠泉, Zhēnzhū Quán).
Географске координате: 111°59′07″—112°09′22″ источне дужине, 31°14′06″—31°34′53″ северне ширине.

2. Историја и Културни Значај:

Историја: Око 760. године (период Шангјен, 上元, династија Танг) будистички монах Џунгфу (中孚禅师), припадник клана Ли (李) — истог рода као и песник Ли Бо, — сакупио је свеже листове са чајних грмова који су расли код Млечне пећине (乳窟洞, Rǔkū Dòng) на подручју манастира Јићењенси и израдио раван чај неуобичајеног облика, налик отвореном длану.

Џунгфу је чај донео у Нанкинг (金陵, Jīnlíng) и поклонио га свом чувеном рођаку — великом песнику Ли Боу (李白). Ли Бо га је продегустирао, одушевио се обликом и укусом и лично му дао име „Сјањжењчжан“ (仙人掌, „Длан бесмртника“) — због равног облика сличног отвореном длану даоистичког бесмртника. Штавише, Ли Бо је написао песму посвећену овом чају — „Песма у поклон уз чај ’Длан бесмртника‘ од нећака-монаха Џунгфуа“ (答族侄僧中孚赠玉泉仙人掌茶序). То је једна од најранијих и најчувенијих чајних песама у кинеској књижевности. Од тог тренутка чај је стекао име и бесмртност.

У династијама Минг и Ћинг, Сјањжењчжан Ча је уврштен у списак царских дарова (贡茶). Велики фармаколог Ли Шиџен (李时珍, Lǐ Shízhēn) је у делу „Бенцао гангму“ (本草纲目) забележио: „Међу чајевима краљевства Чу налази се ’Длан бесмртника‘ из Ђингџоуа“ (楚之茶，则有荆州之仙人掌).

У 20. веку: након деценија опадања, производња је обновљена 1981. године. 1985. — покрајинска награда. 2014. — технологија уврштена у Регистар нематеријалног културног наслеђа НР Кине. 2015. — заштита географске ознаке.
Назив:
- „Сјањжењ“ (仙人) — „бесмртник, небожитељ“: даоистичка представа бића које је досегло бесмртност.
- „Чжан“ (掌) — „длан“: описује раван облик чајног листа, сличан отвореном длану.
- Име је лично дао Ли Бо — највећи песник кинеске историје. Ово је једини познати случај да је чај добио име од песника таквог значаја.
Културни значај: Сјањжењчжан Ча — чај са јединственим „књижевним пасошем“: Ли Боова песма претворила га је из манастирског напитка у културни артефакт светског значаја. Манастир Јићењенси — један од најстаријих будистичких храмова у Кини (основан 593. г.), а његов Бисерни извор — чувена природна знаменитост. Парена технологија (蒸青) — „живи фосил“ из доба Танг: управо тај метод коришћен је у време Ли Боа и Лу Јиа, а касније је пренет у Јапан, где је постао основа за производњу сенче и гјокура.

3. Ботанички Опис и Сировина:

Сорта / Култивар: Јићењеншан Ћеннтиџунг (玉泉山群体种) — локални аутохтон средњелисни сортимент Camellia sinensis var. sinensis жбунастог типа. Лист — елиптичан, меснат. Период активне вегетације — од марта до септембра. Изразита отпорност на неповољне услове. Одликује се повећаном способношћу усвајања селена из земљишта (硒吸收率较高).
Берба: Пролећна — основна. За врхунску сорту (特级) — један пупољак са једним листом, „пупољак дужи од листа“ (芽长于叶). Длака — обилна, бела. За прву сорту — један пупољак са једним до два лишћа. За другу — један пупољак са два до три лишћа.
Захтеви за сировину: Нежни, уједначени изданци без љубичастих листова, оштећења од штеточина и болести. Прерада — у дану бербе.

4. Тероар и Посебности Узгајања:

Клима: Суптропска влажна монсунска. Средња годишња температура — 16,4°C, годишња количина падавина — 1250 mm, релативна влажност — ≥78%.
Висина гајења: 400–800 метара над морем. Средиште — јужна падина планине Јићењеншан.
Земљиште: Жуто-смеђе земљиште (黄棕壤) и црвено пешчано земљиште (红砂岩风化沙质土), pH 4,5–6,5. Садржај органских материја — ≥1,5%.
Јединствене карактеристике: Планинске клисуре су непрестано обавијене облацима и маглом. Бројни подземни извори, укључујући чувени Бисерни извор (珍珠泉) — бистра вода, богата минералима. Пошумљеност — 70%, преко 300 врста дрвећа (укључујући ловор и лотос) ствара јединствен екосистем „високопланинске облачне шуме“ (高山云雾).

5. Технологија Производње:

Сјањжењчжан Ча један је од ретких савремених кинеских зелених чајева који користе парену фиксацију (蒸青, zhēngqīng) — метод при којем се листови обрађују врелом паром уместо да се пеку у котлу. Ова технологија је директно наслеђе из доба Танг, времена Ли Боа и Лу Јиа.

Парена фиксација (蒸汽杀青 — zhēngqì shāqīng): На 100°C, трајање — 50–60 секунди. Пара моментално инактивира ферменте, задржавајући максимално јарко зелену боју (锁鲜保”三绿”) — „три зелене“: зелен суви лист, зелени напитак, зелена чајна основа. Управо парење даје „три зелене“ — карактеристику недостижну при фиксацији печењем.
Хлађење ваздухом (扇凉 — shànliáng): Након парења листови се брзо хладе струјом ваздуха.
Печење и обликовање (炒青做形 — chǎoqīng zuòxíng): Три фазе:
- Прво печење (头青): „Отресање и расипање“ (抖散, dǒusàn) — раздвајање слепљених листова.
- Друго печење (二青): Наизменично „отресање“ и „динстање“ (抖闷结合) — развијање ароме.
- Обликовање (做形): Кључни поступак — „жуа ан“ (zhuā àn, „захватање и притискање“) — мајстор захвата листове и притиска их уз зид котла, формирајући карактеристичан раван „дланасти“ облик (掌形, zhǎngxíng). Цео поступак је ручни, уз прецизну контролу температуре ради спречавања црвенила листа.
Сушење и фиксирање облика (烘干定型 — hōnggān dìngxíng): На 70°C до садржаја влаге ≤5%.

6. Органолептичке Карактеристике:

Изглед сувог листа: Равнински, прави, уједначени чајни листови карактеристичног „дланастог“ облика (掌形, zhǎngxíng — облик отвореног длана). Боја — јарко смарагдно-зелена (翠绿). Обилно сребрнасто паперје (显毫). „Три зелене“ (三绿, sān lǜ): зелен суви лист, зелени напитак, зелена чајна основа — визиткарта технологије парења.
Мирис сувог листа: Чист, елегантан (清香雅淡, qīngxiāng yǎdàn). Лагана „сунчана“ нота (日晒气, rìshài qì) — суптилан призвук карактеристичан за парене зелене чајеве.
Арома напитка: Чиста, постојана, са деликатном зеленом свежином. Без нота „пржења“ — резултат парене, а не печене фиксације.
Укус: Свеж и сочан (鲜爽, xiānshuǎng), сладак (甘, gān), густ (醇厚, chúnhòu), са израженим повратним слатким укусом (回甘, huígān). Трпкост је минимална. Укус је „зеленији“ и „чистији“ него код печених чајева — без кестенасто-орашастих нота карактеристичних за „чао ћинг“.
Боја напитка: Бледо-зелена, јарка и прозирна (嫩绿明亮) — интензивније зелена него код печених чајева, захваљујући максималном очувању хлорофила при парењу.
Чајна основа: Нежни, уједначени изданци, јарко зелене боје — трећа од „три зелене“.

7. Хемијски Састав:

Парена технологија (蒸青) максимално задржава изворни хемијски профил свежег листа:

Полифеноли (катехини): Знатан садржај. Парење чува катехине у мање оксидованом облику него печење.
Аминокиселине (укљ. L-теанин): Повишен садржај — парена фиксација на 100°C нежнија је према термолабилним аминокиселинама него печење на 140–200°C.
Хлорофил: Значајно повишен садржај — парење максимално чува зелени пигмент. Управо хлорофил одређује интензивно зелену боју напитка.
Флавоноиди (黄酮类, huángtóng lèi): Повишен садржај. Према истраживачким подацима, Сјањжењчжан Ча поседује значајну активност против вируса грипа и стрептокока — ефекат се повезује са флавоноидима и хлорогенском киселином (绿原酸, lǜyuánsuān).
Хлорогенска киселина (绿原酸): Повишен садржај — антиинфламаторни и антиоксидативни агенс.
Алкалоиди: Кофеин — умерен садржај.
Витамини: Витамин C (максимално очуван благим методом парене фиксације).

8. Корисна Својства:

Разхлађујуће и детоксикационо деловање (清热解毒): Традиционална својства пареног зеленог чаја.
Бронходилататорско деловање (止嗽平喘): Традиционална медицина приписује овом чају способност да олакша кашаљ и отежано дисање.
Антиоксидативно деловање: Полифеноли + флавоноиди + хлорогенска киселина — троструки антиоксидативни комплекс.
Регулација нивоа шећера и липида (降血糖血脂): Полифеноли и хлорогенска киселина.
Противвирусно деловање: Флавоноиди и хлорогенска киселина значајно сузбијају вирусе грипа и стрептококе.
Важно: наведена својства заснована су на општедоступним подацима и нису медицинске препоруке.

9. Припрема:

Температура воде: 85–90°C.
Количина чаја: 3 g на 150 ml воде (размера 1:50).
Посуђе: Стаклена чаша или бели порцелански гаиван.
Поступак:
1. Загрејте посуђе, исперите.
2. Успите чај.
3. Налијте воду до 1/3 запремине, „навлажите“ чај 30 секунди.
4. Долијте до 7/10 запремине. Прво наливање — 20 секунди.
5. Накнадна — повећавајте за по 10 секунди. Чај подноси 3 наливања.
Напомена: свежекупљени чај препоручује се одлежати ~2 недеље ради „повлачења ватреног укуса“. При процeни чаја обратити пажњу на одсуство плесни — разликовати природну белу длаку (白毫) од плеснивог наноса (霉斑).

10. Складиштење:

Чувати херметички, на тамном, сувом и прохладном месту, далеко од страних мириса.
Оптимално — фрижидер на 0–5°C.
Рок трајања — до 12 месеци.
Након отварања — конзумирати у року од 1–2 месеца.

11. Цена и Фалсификати:

Сјањжењчжан Ча — чај ограничене производње: срце чини територија манастира Јићењенси и суседна села. Три градације (特级, 一级, 二级).

Како избећи фалсификате:
- Куповати од проверених продаваца са ознаком географске ознаке града Дангјанг.
- Процењивати облик: карактеристичан раван „длан“ — јединствен облик који се не среће код других чајева. Увијени или игличасти чајни листови — друга врста чаја.
- Проверавати „три зелене“: зелен лист, зелени напитак, зелена чајна основа. Жућкастост напитка — обележје не пареног, већ печеног чаја.
- Процењивати арому: чиста, деликатна, без нота „пржења“. Кестенаста или пасуљна арома — други тип технологије.
- Обраћати пажњу на цену: сумњиво ниска — признак фалсификата.

12. Занимљивости:

Једини чај чије је име дао лично Ли Бо — највећи песник династије Танг, један од „два свеца“ кинеске поезије (заједно са Ду Фуом). Песма Ли Боа „答族侄僧中孚赠玉泉仙人掌茶序“ — једно је од раних и најчувенијих чајних дела у светској књижевности.
Монах Џунгфу (中孚禅师) — не само будистички учитељ, већ и Ли Боов рођак из клана Ли (族侄, „нећак из клана“). Прича о чају јесте и прича о породичним везама у кинеској елити 8. века.
Парена технологија (蒸青) — „живи фосил“ из доба Танг. Управо тај метод коришћен је у време Ли Боа и Лу Јиа. У Јапан је пренет у 12–13. веку и постао основа за производњу сенче, гјокура и матче. У самој Кини печење (炒青) готово је свуда потиснуло парење — али Сјањжењчжан Ча је сачувао древну методу.
Ли Шиџен — аутор „Бенцао гангмуа“, највеће фармаколошке расправе — посебно је издвојио Сјањжењчжан Ча као „чај краљевства Чу“ (楚之茶).
Манастир Јићењенси — један од најстаријих будистичких храмова Кине (основан 593. г.), а његов Бисерни извор (珍珠泉) — природна знаменитост где из земље избијају мехурићи налик бисерима.

13. Поређење са осталим пареним (蒸青) и „именским“ зеленим чајевима:

Енши Ји Лу (恩施玉露): Из Хубеја. Такође парени (蒸青), такође хубејски. Ји Лу — игличасти, „јапанског“ карактера; Сјањжењчжан — раван, „дланасти“, са ауром династије Танг.
Јапанска сенча (煎茶, Sencha): Такође парена (蒸し製). Али сенча — „морска“ и усмерена на „умами“; Сјањжењчжан — „чистији“ и деликатнији, са „сунчаном“ нотом.
Нанђинг Ји Хуа Ча (南京雨花茶): Из Нанкинга — града где је Ли Бо дао чају име. Ји Хуа Ча — печени, игличасти; Сјањжењчжан — парени, раван. Различите технологије, али — заједничка нанкиншка веза.
Лунг Ђинг (龙井): Такође раван, али — печени (炒青), са израженом пасуљно-кестенастом аромом. Лунг Ђинг — „структуриран“ и „умами“; Сјањжењчжан — „чистији“, без пржених нота, са „три зелене“ пареног типа.

14. Поређење са осталим пареним (蒸青) и „славним“ зеленим чајевима:

Енши Ји Лу (恩施玉露): Из Хубеја. Такође парени (蒸青), такође хубејски. Ји Лу — игличасти, „јапанског“ карактера; Сјањжењчжан — раван, „дланасти“, са ауром династије Танг.
Јапанска сенча (煎茶, Sencha): Такође парена (蒸し製). Али сенча — „морска“ и усмерена на „умами“; Сјањжењчжан — „чистији“ и деликатнији, са „сунчаном“ нотом.
Нанђинг Ји Хуа Ча (南京雨花茶): Из Нанкинга — града где је Ли Бо дао чају име. Ји Хуа Ча — печени, игличасти; Сјањжењчжан — парени, раван. Различите технологије, али — заједничка нанкиншка веза.
Лунг Ђинг (龙井): Такође раван, али — печени (炒青), са израженом пасуљно-кестенастом аромом. Лунг Ђинг — „структуриран“ и „умами“; Сјањжењчжан — „чистији“, без пржених нота, са „три зелене“ пареног типа.

У закључку:

Сјањжењчжан Ча — чај коме је бесмртност подарио највећи песник Кине. Када је 760. године Ли Бо примио из руку свог нећака-монаха раван зелени лист налик длану даоистичког бесмртника, он му није само дао име — он га је уписао у пантеон кинеске поезије. Дванаест векова касније, „Длан Бесмртника“ и даље се производи на истој падини планине Јићењен, код истог Бисерног извора, по истој пареној технологији коришћеној у доба „Чајног канона“. Његове „три зелене“ — зелен лист, зелени напитак, зелена чајна основа — нису само визуелна карактеристика, већ опипљива веза са епохом Танг: са временом кад се чај парио, а не пекао, кад су песници давали имена чајевима, а монаси их стварали. За оне који траже не само напитак, већ додир с хиљадугодишњом историјом — Сјањжењчжан Ча, чај из длана бесмртника, чека у својој чаши од жада.

У закључку:

Сјањжењчжан Ча — чај коме је бесмртност даровао највећи кинески песник. Када је 760. године Ли Бо из руку свог нећака-монаха примио раван зелени лист који подсећа на длан даоистичког бесмртника, он му није само дао име — он га је уписао у пантеон кинеске поезије. Дванаест столећа касније, „Длан Бесмртника“ се и даље производи на истој падини планине Јићењен, на истом Бисерном извору, по истој пареној технологији коришћеној у време „Чајног канона“. Његове „три зелене“ — зелен лист, зелени напитак, зелена чајна основа — нису само визуелна одлика, већ опипљива веза са епохом Танг: с временом када се чај парио, а не пекао, када су песници давали имена чајевима, а монаси их стварали. За оне који траже не само напитак, већ додир с хиљадугодишњом историјом — Сјањжењчжан Ча, чај из длана бесмртника, чека у својој чаши од жада.